EN
Koža kao najveći organ ljudskog tela ima više funkcija a najvažnije su:
- Barijerna funkcija
- Mehanička zaštita
- Zaštita organizma od isušivanja
- Zaštita od štetnih supstanci (patogena)
Struktura kože i fukcija:
- Spoljašji sloj (Epidermis) sastoji se od korneocita i melanocita. Ima ulogu barijere za povrede, kontaminaciju, gubitak vlažnosti, UV zaštitu i ten.
- Srednji sloj (Dermis) sadrži kolagena i elastična vlakna, nervne završetke i krvne kailare. Ima funkciju kao potpora, za detekciju bola, položaja, temperature, dovod hranljivih materija, uklanjanje štetnih materija.
- Unutrašnji sloj (Hipodermis) sadrži masne ćelije i vezivno tkivo. Ima ulogu izolatora, čuva energiju tela, povezuje kožu sa potkožnim tkivima.
Suva koža se javlja kod osoba svih uzrasta, sa ili bez drugih kožnih problema.
Suva koža je vrlo česta pojava, a uglavnom se pogoršava tokom zime kada su niska vlažnost i temperature vazduha, kao i suv i topao vazduh u prostorijama koje se greju ("zimski svrab").
Nedostatak masnoća u koži dovodi do preteranog gubitka voda iz povšnog sloja kože.
Koža tada gubi svoju elastičnost. Razni sapuni i kupke, deterdženti za pranje sudova i rublja odmašćuju kožu i mogu dovesti, pored suvoće kože, do nastanka ekcema ili alergija.
Izuzetno suva koža celog tela može biti posledica odredjenih naslednih ili atopskih oboljenja: ihtioza (koža nalik ribljim krljuštima) ili atopijski dermatitis.
Hipotireoza - snižena funkcija štitne žlezde daje suvu kožu, bez sjaja, a kosa je krta, bez sjaja i lako se lomi. Koža je suva i kod pacijenata sa anemijom (malokrvnosti), kao i od dijabetičara.
Crvena, suva koža i osip ponekad se mogu zameniti sa drugim kožnim problemima kao što je alergijski kontaktni dermatitis, gljivična infekcija kože – Tinea. Ukoliko je svrab izražen i dugo traje, da bi dijagnoza bila adekvatna, potrebno je uraditi pregled dermatologa.
Zašto se javlja suva koža
Suva koža može biti posledica brojnih faktora, a često su to zapravo ekološki faktori (hladno vreme ili suva toplota).
Suva koža se obično javlja kada postoji manjak prirodnih ulja koja se nalaze u spoljašnjem sloju kože, što uzrokuje gubljenje tečnosti iz kože.
Korišćenje jakih sapuna i prekomerno kupanje su često uzroci suve kože.
Simptomi i znaci suve kože
Tipični simptomi suve kože su ekstremno suvi i ispucali pečati i / ili osip sa eventualno malim pukotinama na koži.
Najneprijatniji simptomi su intenzivan svrab i perutanje kože.Simptomi povezani sa suvom kožom su uglavnom najgori tokom hladnih meseci zime, kada je vlažnost vazduha generalno niža zahvaljujući vetru i niskim temperaturama.
Prvi simptomi se obično javljaju kod starijih generacija, najčešće na nogama.
Simptomi su često vidljivi na nogama dijabetičara i mogu izazvati ozbiljnije probleme ako koža pukne.
Pravilnim kupanjem i negovanjem može se značajno poboljšati stanje kože
Tuširanje i kupanje bi trebalo biti kratko (ne duže od 10 minuta) i samo jednom u 24-časovnom periodu.
Trebalo bi se kupati ili tuširati toplom umesto vrelom vodom. Koristiti blage sapune ili uljane kupke, koje ne uništavaju površni sloj lipida kože.
Posle kupanja ili tuširanja, brzo i nežno utapkati vodu sa kože peškirom dok ne postane delimično suva (ne trljati!).
Po izlasku iz vode, naneti hidratantnu kremu da bi se zadržala voda u koži.
Ulje za kupanje može se direktno utrljati u kožu posle tuširanja ili kupanja.
Hidratantne kreme treba obilno naneti ponovo u toku dana i uveče kada god je to moguće, posebno u onim oblastima kože sklonih suvoći (šake, ruke, noge) i na mestima gde koža svrbi.
Hronični i teži oblici suve kože zahtevaju tretman od strane dermatologa, odn. terapiju nakon pregleda. U nekim slučajevima se rade i laboratorijske analize, prvenstveno krvna slika, glikemija, nivo gvožđa i hormoni štitne žlezde.
Treba izbegavati dugotrajno tuširanje i sapune koji uništavaju površni sloj lipida kože. Prvi korak u poboljšanju stanja kože uključuje upotrebu hidratantnih krema, ulja i uljanih kupki.
