Psihologija

Nazad

Nedostatak pažnje

Kreirano: 2014-11-05 10:44

Pitanje: Imam 26god.a moj suprug 40.U braku smo 5god.+godinu dana pre braka.Pre braka smo imali normalnu i lepu vezu,a problem je nastao kada se cerka rodila imala sam visak kila koje sam teze skinula.I tada je moj suprug bio manje zainteresovan za mene,nakon 3god.muke sa kilazom situacija se poravila poceli smo da radimo na drugom detetu brzo sam ostala trudna rodila sam sina koji ima 6meseci.

Problem se javio ponovo on je skroz nezainteresovan i kada se pozalim na nedostatak paznje uglavnom podigne ton i dodje do rasprave.Sada nemam toliki problem sa kilazom relativno sam zadovoljna sa njom pokusavam da skinem visak da dovedem telo u red ali on otvoreno pokazuje da mu smeta,mada kada ga pitam odgovor je-sta hoces da ti kazem rodila si dvoje dece...Od seksualnog odnosa nema ni S,a da ne pricam o nekoj paznji.On je zaposlen ja sam radila jedno vreme sada sam kod kuce i brinem o SVEMU skoro sama jer on kad dodje kuci samo zeli da se odmori,a ja mu predstavljam kako on kaze drugu mamu i vidi me kao osobu koja je uvek u pravu i kaze da sam jako nervozna,to ga nervira.Trudila sam se da popravim sve sto mu je smetalo ali on taj napredak ne vidi,gubim strpljenje i volju,ne zelim da ga molim za malo ljubavi i paznje.Ponasa se sebicno,ali deci je uvek pokazivao ljubav,naravno kad se odmori.Vecito je uz tv.ili komp.i ne cuje me i to malo sto je kod kuce.Stvarno vise ne znam sta da radim???Sa finansijske strane ne mozemo da se pozalimo to ga ne muci,ali sigurno postoji nesto sto ja nikako ne mogu da shvatim...Molim vas za savet.

Odgovor: Poštovana, Trebalo je da već kada se to počelo javljati kao pojava i učestalo kontaktirate školskog psihologa. Nije ni sada kasno da to učinite. Pretpostavljam da je Vaše dete izrazito stidljivo i nesigurno pa se stoga tako ponaša. Dosta može učiniti i učiteljica ili učitelj na oslobađanju deteta, a Vi kao roditelj neophodno razgovarajte sa detetom da biste videli šta je to što ga sprečava da govori pred razredom. U osnovi sigurno jeste neki strah, a Vi treba da otkrijete od čega i da li za takvu nesigurnst u sebe ima nekog osnova u porodičnim odnosima.

Aida Zonjić, Psiholog - psihoterapeut Dom zdravlja JEDRO članica MEDIGROUP

 

Nesanica

Kreirano: 2014-11-07 06:51

Pitanje: Vec duzi niz godina tj 7god.nemogu da spavam bez tableta za spavanje.zena sam imam 44godine i ocajna.pokusavala sam da ih nepijem al onda je besana noc i sutradan sam iscrpljena,bezvoljna,glavobolja itd,vec neki par mjeseci ni tablete mi ne djeluju jedva da spavam 5 sati budim se ujutro oko 4 sata i nema vise sna.pokusavala sam i neke cajeve ali nista ne djeluje, uz to dobila sam na kilazi u 5 mj 8kg.iako nekoristm nista od fabricki sokova,grickalica,hjeb nikako,tjesteninu,radim i vjezbe al sve bezuspjeha ni gram ne spada.molim savjet,hvala unapred

Odgovor: Poštovana,

Niste rekli nikave detalje o sebi ni o tome kako živite, sa kim i sl. Obzirom da tako dugo pijete lekove za spavanje pretpostavljam da imate svog psihijatra koji Vam ih je prepisao. Bilo bi dobro da se sa njim prokonsultujete zašto više ne reagujete na njih. Ja kao psiholog i psihoterapeut Vam mogu savetovati da obavezno odete kod nekog psihoterapeuta na razgovor jer sam sigurna da je u osnovi ove Vaše nesanice neki psihološki uzrok. U osnovi to može biti i depresivna reakcija na neki stres pa zato pored nesanice dobijate i na kilaži. Sve ove signale koje Vam Vaš organizam i telo šalju nemojte zanemariti - obavezno se pozabavite svojom psihom i koji stvarni uzroci, verovatno duboko potisnuti, leže u osnovi navedenih simptoma. Potrebno je da uvidite koje stvarne poruke šaljete sebi, a ne da to prepokrivate lekovima, vežbama i pravilnom ishranom. To sve skupa definitivni može pomoći SAMO ONDA kada promenite način na koji posmatrate sebe i svoj život, kada zaista zavolite sebe i nađete pravi smisao.

Aida Zonjić, Psiholog - psihoterapeut Dom zdravlja JEDRO članica MEDIGROUP

 

Osecanja, o secanja

Kreirano: 2014-10-29 21:31

Pitanje: Postovana, Bila sam u lepoj i harmonicnoj vezi 4 godine sa momkom koji nije iz mog grada. Bili smo podrska jedno drugom, redovno se vidjali, putovali zajedno.Zbog materijalne situacije morao je da ode na nekoliko meseci u inostranstvo u cemu sam ga podrzala. Rastanak je protekao prepun njegovih suza, a kasnije i lepih ljubavnih pisama. Da bi samo odjednom, 4 meseca od rastanka on raskinuo putem sms poruke. Kako je bio u romingu nisam ga mogla pozvati, on nije pozvao, na moje mnogobrojne poruke nije odgovorio, neke mu nisu stigle jer je ugasio telefon, ali sam bila uporna pa su mu neke ipak stigle. U tim porukama sam trazila objasnjenje, ali nista. Bilo je tesko sve to prebroditi, osecala sam se pregazeno i izdano, bespomocno. Nakon 9 meseci bol je pocela da jenjava i sada je ima pomalo, ali je patnja nestala. Sada racionalnije o tome razmisljam, i shvatam da covek koji je tako lako presao preko 4 godine lepe veze, i koji nije imao karaktera da stane iza svoje odluke i to mi licno, ili telefonom bar saopsti, i ne zasluzuje da se o njemu misli. Ali ostalo je u mom srcu jos neki trag ljubavi, koja zivi onako sama za sebe, ne ometa me u mom zivotu koji ide dalje, niti me sprecava da mi se dopadne neko drugi. Moje pitanje jeste, da li je to prirodno sto sam ja postojanje te ljubavi u sebi tako normalno prihvatila, pa cak i uzivam u njoj, jer nema gneva niti prezira? Nekako osecam da se ta ljubav samo mene tice, ne mogu se boriti protiv nje, prihvatam da ce jednom nestati ili mozda nece nestati, ali je prihvatam i nesmetano zivim... hvala unapred

Odgovor: Poštovana,

Mislim da ste odlično prevazišli svoj bol zbog raskida i na neki način nepošten odnos Vašeg bivšeg dečka prema Vama. Ljubav koju osećate sada je verovatno ljubav koju i inače imate u sebi kao posledica sposbnosti da praštate i prihvatate realnost. Veoma je pomoglo da sve to prevaziđete i to što ste sebi dopustili tugu i niste negirali bol koju ste osećali. Kroz tu bol ste sazrevali i prevazišli ga. Najprirodnije je da budete takva kakva jeste, da prihvatite sebe i ne osuđujete sebe.Upravo Vam to i daje sadašnju snagu i sposobnost da zavolite i nekog drugog, a da pri tom ne ostane gorčine niti mržnje kao negativnih emocija u Vama. Srećno!

Aida Zonjić, Psiholog - psihoterapeut Dom zdravlja JEDRO članica MEDIGROUP

Pretjerana emotivnost.

Kreirano: 2014-10-28 19:56

Pitanje: Pozdrav. Moj problem je ovakav. Inace bila sam vesela druzeljubiva osoba sada sam postala veoma depresivna i tako reci bjezim od svih. Moj problem traje vec nekoliko godina ali za to kome god da se obratim svi mi kazu ti si u ludim godinama proci ce to ali ne prolazi i cini mi se da je svaki dan gori. Problem je u tome sto sam se ja vezala za jednog momka koga sam bukvalno svojom pretjeranom emotivnosti otjerala od sebe. Veoma sam ljubomorna i osjetljiva osoba i kada volim nekoga volim ga cijelom dusom ali to izgleda mi ne ide u prilog ni najmanje. Prije par mjeseci sam upoznala jednog momka koji zivi u mome mjestu i poceli smo se dopisivati i vidjati i na kraju se to svelo na kako on kaze za njega gubljenje vremena jer ja pretjerujem u svemu i puno trazim. Voljela bih Vas savjet kako da barem malo se smirim i da ne budem toliko napadna osoba jer imam osjecaj ako tako nastavim da nikada necu moci imati normalnu vezu. Hvala unaprijed.

Odgovor: Poštovana,

Ne znam koliko imate godina, ali ako kažete da ste u “ ludim” godinama pretpostavljam da je to pubertet kada su takva burna reagovanja sa puno emocija česta i moguća. Verovatno da sami osećate da to što činite ide protiv Vas, ali teško Vam je da se ponašate drugačije. Nije loše da se bavite nekom fizičkom aktivnošću, da više boravite u prirodi i sl. Ali, ono što je najvažnije jeste da sami sagledate otkuda dolazi ta preterana potreba. Na silu se ne može ništa, a pogotovo stvari vezane za osećaj ljubavi. Neka vrsta agresivnosti kod Vas govori o velikoj energiji koju je potrebno kanalisati. To možete kroz sport, bavljenje nekim hobijem ili bilo čim što Vam čini zadovoljstvo i što Vas ispunjava. Bilo bi dobro i da odete na neki psihoterapijski razgovor sa stručnjakom kako biste lakše pronikli u uzroke ovakvog ponašanja.

Aida Zonjić, Psiholog - psihoterapeut Dom zdravlja JEDRO članica MEDIGROUP

 

Prevara/Raskid

Kreirano: 2014-10-29 05:43

Pitanje: imala sam vezu od 4 godine na daljinu od 300 km.Sto se poverenja tice, maksimalno smo ga imali.On zivi u malom mestu.Ja tamo imam stan,i isla sam cesto,i upoznala ga.Kako sam zapocela vezu sa njim,prakticno zivim u dva grada koliko cesto idem.Provodim cela leta,sve moguce raspuste,praznike tamo.Prosle godine,na leto,upoznala sam decka,i to bas u tom malom mestu.Krenula su dopisivanja sa njim.Inace,moj decko njega poznaje,nisu u tom momentu bili bliski uospte.Kada su dopisivanja postajala ucestalija,shvatala sam da se dopadamo jedno drugom.Da bih ja prekinula to,ne zeleci da napravim glupost,nabavila sam njegov broj,pozvala ga,i rekla da se vise ne dopisujemo,jer se glupo osecam, imam decka,svi se znamo,srecemo u tom mestu.On je u tom momentu bio bas u centru tog mesta,gde je moja zgrada.Rekao mi je da sidjem dole,da popricamo.U mom ulazu smo stajali,pricali kako nam to ne treba.Stajali smo 5 minuta tu i poljubili se.Od toga dana meni krece pakao u zivotu,jer mi je jako tesko bilo da cutim o tome,pritom,moj decko se sve vise zblizava sa njim,napravilo se odjendnom neko drustvo,gde su i njih dvojica bili.Nisu se njih dvojica culi medjusobno,ali ovako kad izadju sa istim drustvom,ok su.Medjutim,na kraju ovog leta,mom decku drugovi iz tog zajednickog drustva govore da sumnjaju da je tu nesto bilo.Da se pricalo,suskalo,primecivalo.On me je nazvao,i priznala sam sve.Vec dva meseca nismo zajedno,i pakao je.Cujemo se cesto,u pocetku je bilo vredjanja uzasnog,ja sam isla tamo da pricam sa njim vise puta,bio je bas bezobrazan.Dva meseca sam predobra sa njim,pokusavam da objasnim da to sve i nije neka prevara,da znam da sam kriva,da se kajem,da nisam htela da ga povredim,da ga volim.Samim tim sto tolike uvrede i psihicko zlostavljanje trpim je dovoljan dokaz.Ponizavam se jer sve to dozvoljavam.A i kad uspemo normalnije da pricamo,on ne uvidja koliko preteruje.Ponosan je uzasno.Malo mesto,svi ce sve da znaju,i njegovo glupo konzervativno razmisljanje.U pocetku nije hteo ni da me pipne,a pre 10ak dana smo proveli celu noc zajedno kada sam otisla tamo.Tako da ima momente kad je popustljiv.Najbitnija stvar je,da kada sam upoznala tog decka,moj decko prema meni nije bio uopste normalan,isao je na fudbal,treninge,trunire,i zapostavljao me,iako sam tamo otisla zbog njega.Taj decko se pojavio bas kad nije trebalo, jer sam bila povredjena.Bio je neki uzasan period veze od 20ak dana.I ja ne znam sta da radim,da li da pocnem da pokazujem zube da bih ga pridobila nazad,ili da i dalje trpim sve ovo?Zaista ga volim kao i prvog dana,i cinim sve da ispravim gresku.Mi smo kao u pauzi nekoj vec dva meseca, da on razmisli da li moze da mi oprosti,ali ragzovori i svadje uvek vode ka tome ge on tvrdi da ne veruje da ce moci.Da bi pre dva dana,u toku svadje,mi kao definitivno raskinuli.Inace on ne veruje da je bio samo poljubac,sto mogu da razumem,jer se danas niko ne zadrzava na poljupcu,vec bar na vise njih,ili i dalje od toga.Tesko mi je, ne znam sta da radim...

Odgovor: Poštovana,

To što se desilo se desilo i vi sada to samo treba da prihvatite. Mislim lično da nije dobro da održavate vezu u kojoj Vam mladić stalno prebacuje taj “izlet”, ali očigledno je da je poverenje narušeno. Vi samo treba da dobro vidite ( pod tim podrazumevam da osetite ) šta Vi stvarno osećate prema njemu. Ako je to iskrena ljubav vredi potruditi se, ali ne zavisi sve od Vas. Ukoliko mladić ne želi da Vam oprosti onda Vi tu ne možete ništa i potrebno je da idete dalje i da ne gubite vreme i energiju na nešto što nema perspektivu. Zato još jednom iskreno porazgovarajte o svemu što se desilo pa će do rešenja i doći.

Aida Zonjić, Psiholog - psihoterapeut Dom zdravlja JEDRO članica MEDIGROUP

 

Veza na daljinu

Pitanje: Imam decka koji zivi u Becu,ja sam u Srbiji. U vezi smo malo vise od godinu dana i dobro nam je islo do pre par dana. Postavio mi je pitanje da li bih ja bila sa njim da on nije iz Beca.Inace planiram da upisem fakultet tamo vec nekoliko godina i to nema nikakve veze sa njim.On kaze da ima poverenja u mene,ali ne razumem poentu tog pitanja.Pitala sam ga da li je nekad pre pomislio da zelim da ga iskoristim i on je rekao da jeste vec jednom na pocetku kada mu je neki drug punio glavu raznim glupostima i od tada se vise ne druzi s njim. Postoji li neko logicno objasnjenje za to ili je to samo njegova prirodna 'pamet'?

Odgovor: Poštovana, iz vašeg pisma ne vidim kako se zabavljete sa tim dečkom, da li samo preko interneta komunicirate ili ste se i upoznali, otkuda takvo nepoverenje sa njegove strane…Možda zato što se i ne poznajete dovoljno? Razmislite dobro šta je to što želite od te veze i iskreno saopštite svom dečku. Neka ne ostane ni delić sumnje da ste sa njim zbog nekakvog interesa. Najvažnije je biti iskren prema sebi, a samim tim ćete biti i prema njemu. Iskren razgovor je u ovom slučaju jedino rešenje.

Aida Zonjić, Psiholog - psihoterapeut Dom zdravlja JEDRO članica MEDIGROUP

 

Problemi sa roditeljima

Pitanje: Od sredine decebra lecim se zvanicno od heroina preko metadonskg centra, a nezvancno sam to radila godinu dana unazad sama kupujuci terapiju, moji roditelji to nisu saznali, tek kad su saznali da uzimam metadon na "crno" onda su trazili da se prijavim u centar. Do tada unazad dve godine nisam zivela sa njima i sve je bilo u redu. Kad sam dosla kuci u decembu, sve je pocelo sa podrskom, onda je nastala paranoja, morala sam da pretrpim dva meseca potpune izolacije, cak ni na ulicu da ne izadjem, prezivela sam. Ispunila sam sve njihove uslove, pomazem po kuci, ne trazim pare, ne izvoljevam, trazim samo ono sto je neophodno. Da bi oni u zadnjih par nedelja totalno okrenuli drugu pricu, stalno me degradiraju i traze mane iako se ja vracam sa negativnm testovima, ceka okolina oko mene je primetila da sam se sa dna izdigla malte ne u nebo, samo njima ne valjam. Majka se ponasala prema meni kao drugarica i kad sam joj ja pricala sve sta mi se desava i sta se desava sa ljudima okolo, pocela je to sada da koristi protiv mene, nema dana kad ne spomene hepatitis koji sam ja i zaboravila da imam i vodim racuna o ishrani i nikakvih problema od kako sam izasla iz bolnice oko toga nisam imala. Psihicki me maltretiraju svako jednostavno pitanje oni smatraju presijom. Za tatu se nista nisam promenila, izjavio je da sam idijot, kad ga pitam neku obicnu stvar koja mi je na vrh jezika, samo da mi pomogne da se setim on napravi svadju oko toga, juce je napravio svadju sto sam drugarici odmila preko telefona rekla ljubavi. Umesto podrske i podsticanja, ja nailazim na degradiranje, omalovazavanja i totalno me vide drugacije nego ceo ostali svet. Mami ako kazem nesto sto je istina a ne svidja joj se, nece da prica samnom, kao malo dete. PS. Tata je 67 godiste, bivsi je alkoholicar, mada i sada popije na dan bar pivo, a mama boluje od multiple skleroze i uvek izigrava zrtvu. Mene su dobili jako mladi, tata je imao 23, a majka 19. Ja sad imam 25 godina, takodje imam granicni poremecaj licnosti (borderline) koji je u remisiji, a oni svojim ponasanjem dovode do toga da opet dodje u misiju... Trazim savet od vas kako da izadjem na kraj sa njima, volim ih, ne volim kad oni imaju los odnos samnom, jer oni uvek pocinju histeriju i svadju a ja samo zelim harmoniju u porodici.

Odgovor: Vama nije lako da prolazite kroz celu proceduru odvikavanja i podrška vam je potrebna, kako od strane roditelja tako i od strane bliskih osoba. Roditelji veoma teško prihvataju činjenicu da im je dete drugačije od onoga što su oni očekivali. Nad takvim činjenicama najpre zatvaraju oči, a potom i kada se suoče, suočavaju se samo delimično. Vaši roditelji su se samo delimično suočili sa tom činjenicom i otuda još uvek lutaju od onoga šta vi jeste do svojih očekivanja (očekivanja povodom odvikavanja nisu u granicama realnosti zbog neprihvatanja činjenica) i u svemu tome ne vide vas onakvom kakvi jeste: delimično oporavljeni, na dobrom putu da se stabilizujete, uporni u svojim nastojanjima da postignete željeni cilj. Važno je da vi sebe prihvatate onakvom kakva jeste i da imate cilj šta sve želite da postignete, kao i upornost u svemu tome. Pokušajte da razgovarate sa njima, ali bez velikih očekivanja (vi očekujete bezuslovno prihvatanje i podršku, što oni nisu spremni da pruže), više kao pokušaj koji će verovatno biti neuspešan. Okrenite se ka sebi i jačajte svoje samopouzdanje, to će vam pomoći u odvikavanju i osmišljavanju svog života, a i u komunikaciji sa njima.

Irina Radanović, psiholog Dom zdravlja Dr Ristić, članica MEDIGROUP