Coxsackie virus

1.Zašto je opasan koksaki virus?

Coxsackie virus spada u grupu enterovirusa kao i poliovirusi koji izazivaju dečju paralizu zatim novi enterovirusi, ECHO virusi i enterovirusi koji izazivaju bolesti kod životinja.

Enterovirusne infekcije podrazumevaju različite kliničke sindrome a zahvataju gotovo sve sisteme organa: respiratorni, kardiovaskularni, nervni, pa tako mogu dati različite kliničke slike oboljenja grla, ždrela, pluća, srca, oka, kože, sluzokože, mišića, limfnih žlezda, srca, srćane maramice, moždanih ovojnica, mozga.

Kada govorimo o tome koliko su opasni coxsackie virusi najtačnije je reći da mogu biti potpuno bezopasni do smrtonosni.
Naime u zavisnosti od toga koju bolest izazivaju mogu biti bezopasni, tipa povišenja temperature, groznice, malaksalosti, gubitka apetita, promenama u vidu plikova na šakama, ustima, stopalima, prehlade, angine, zapaljenja sluznice oka do jako opasni ako je virus oštetio meke moždanice mozga, mozak, srce, srčanu, plućnu maramicu.
Svake pete do sedme godine coxsackie virusi su virulentniji u prevodu "jači i opasniji " i izazivaju teža oboljenja nego prethodnih godina.

2.Koliko je čest i kako se prenosi?

Coxsackie virusi su rasprostanjeni na celoj zemaljskoj kugli. U tropskim i subtropskim predelima izazivaju oboljenja tokom čitave godine a u predelima kontinentalne klime koja vlada u Srbiji,u toku leta i rane jeseni, naročito ako je godina kišna. Uzrok ovakvog sezonskog javljanja coxsackie infekcija za sada nije poznat.
Kao što i samo ime grupe virusa govori (entero) unosi se preko usta a spada u bolesti prljavih ruku, mada se delimično prenosi i respiratornim putem tj preko kapljica pri govoru, kašlju, kijanju. Izvori infekcije su kontaminirana hrana, igračke, predmeti, voda, insekti a način prenošenja je direktni sa obolelog na zdravog čoveka. Virus zapravo ulazi u naš organizam preko usta, inficira sluznicu našeg digestivnog sistema i izlučuje se stolicom.
Starosna populacija koju virusi obe grupe napadaju su predškolska i školska deca, adolescenti, mlađi ljudi.

3.Koji sve tipovi koksaki virusa postoje?

Postoje dve velike grupe coxsackie virusa: grupa A koja broji 24 vrsta virusa i grupa B koja ima 6 vrsta virusa.
Virusi grupe coxsackie A izazivaju lakša boljenja: angine, bolesti ruku, nogu, usta, zapaljenje ždrela, osip po koži, konjunktivitis ali mogu izazvati ređe zapaljenje mozga, moždanica, paralize.
Virusi cocxakie B grupe su zapravo oni koji prave pometnju i za njih većina pacijenata zna; oni izazivaju bol u grudnom košu, poremećaj ritma rada srca, zapaljenje srčanog mišića i srčane maramice ali takođe mogu izazvati oboljenja nervnog sistema.

4.Koji su simptomi?

Obzirom da smo naveli da ova vrsta virusa može napasti gotovo sve sistema organa ljudskog organizma, čovek ne mora imati nikakve simptome pa takvu infekciju zovemo asimptomatska infekcija pa sve do suzenja crvenila curenja iz oka, bola u grlu, bola u grudnom košu, lupanja ili preskakanja srca, malaksalosti, jake glavobolje, osetljivosti na svetlost i zvuke, povraćanja, dijareje...

5.Šta se dešava kad koksaki virus dospe u srce? (zbog miokarditisa i perikarditisa koje izaziva...)

Najvažnije je posumnjati na coxsackie infekciju kada dolazi mlad, do tada zdrav čovek oko 20-30 godina sa poremećajem rada srca, bolovima u grudima. Obično u prvoj fazi EKG može pokazati ubrzanje, usporenje rada srca, preskoke ali ne pokazuje promene vezano za zapaljenje srčane maramice i srčanog mišića. Obavezno je uraditi ultrazvučni pregled srca i eventualno i rentgenski snimak srca i pluća. Smrtni ishod nastane kada srčani mišić usled oboljevanja izgubi snagu da pumpa krv u sve ostale organe tj dolazi do popuštanja srca sa svim posledicama gušenjem, plavim usnama, jezikom, otocima u trbuhu, na potkolencama ili dolazi do infarkta i iznenadne smrti.
Obzirom da se javlja u obliku manjih ili većih epidemija ispitaju se uvek i osobe koje su bile u kontaktu sa obolellim, jer se virus nalazi u ždrelu 1-4 nedelje a izlučuje se stolicom do 18 nedelje po nastanku infekcije. Sekundarne infekcije u kućnim uslovima sreću se u 40-70% a zavise od tipa virusa, prenaseljenosti stanovništva i kućne i lične higijene

6.Kako se leči?

Nažalost terapija ne leči samog uzročnika, izazivača bolesti već je simptomatska, u slučaju bolesti srca daju se lekove koji će vratiti normalan ritam srca, izlučiti tečnost ako se zadržava, vitamini koji deluju kao antioksidansi. Ukolko je zahvaćeno grlo daju se sredstva koja kupiraju bol u grlu,snižavaju temperaturu i praktično bismo svako kliničko ispoljavanje mogli da nabrojismo sredstva i lekove koji leče simptom a ne sam virus.

7.Koje su eventualne posledice?

Posledice se nadovezuju na tip virusa i opasnost određenog soja virusa koji je prisutan određene godine. Posledica u nekim nabrojanim bolestima uopšte nema a neka stanja popud virusnog meningitisa, encealitisa, mioperikarditisa se mogu završiti i smrću pacijenta

8.Da li se koksaki virus zadržava trajno u organizmu i da li može da se ponovi?

coxsackie virus se ne zadržava trajno u organizmu; kao što je već rečeno izlučuje se stolicom do 18 nedelje bolesti. Kod dece i odraslih coxsackie infekcije mogu proći neprepoznate, nedokazane.
Najveću zbrku pacijentima prave rezultati koje dobiju serološkim testiranjem tj traženjem antitela na Coxsackie viruse.
Praktično većina nas dodje u kontakt sa ovim virusima u detinjstvu, kada stvore i antitela koja ostaju pozitivna, kao znak da smo bili u kontaktu sa coxsackie virusima.
Ukoliko sumnjamo na bolest srca a uradimo osnovnu analizu coxsackie IgM i IgG antirtela, mi smo uradili ukupna antitela na viruse A i B grupe i ona će svakako biti pozitivna što ne znači i bolest već zapis da smo sa nekim sojem Coxsackie virusa bili u konaktu. Kada govorimo o bolesti srca jako je bitno znati da bolesti srca izazivaju samo coxsackie B grupe ne i A. Zato je potrebno uraditi pojedinačne titrove na coxsackie B1-B6 virusa koji se rade samo u referentnoj ustanovi za imunologiju i ispitivanje virusa tj pacijent takvu analizu ne može dobiti niti u državnim, niti u privatnim laboratorijama. Uzimaju se 2 uzorka rvi u razmaku od mesec dana. Samo četvorostruki porast ili pad antitela dokazuje infekciju.
Zabunu stvaraju i viši titrovi coxsackie B1-B6 kpji se mogu održavati godinama a što zavisi od našeg imunog sistema. Bez kliničkih znakova bolesti takav nalaz se definiše kao hronično povišen titar na coxsackie viruse B grupe što ne znači i dokaz bolesti.
Definitivnu dijagnozu u slučaju oboljenja srčanog mišića daje sa sigurnošću biopsija srčanog mišića koja se rutinski radi. Obzirom da infekcija ne zahvata čitav srčani mišić već samo pojedine delove, može se desiti da se bioptat tj delić tkiva dobije iz zdravog a ne obolelog tkiva pa rezultat govori da je srčani mišić zdrav a u stvari nije pogođeno obolelo mesto odakle je trebalo da se uzme uzorak.
Kao što se iz prethodno navedenog vidi, tumečenje rezultata je uvek vezano za simptome obolelog i kliničku sliku i nije lako, tako da je kod sumnje na ozbiljnije forme bolesti potrebno reagovati timskim radom od strane lekara (kod oboljenje srca infektolog, kardiolog ili kod oboljenja nervnog sistema infektolog koji se bavi infekcijama nervnog sistema, neurolog).
Infekcija coxsackie virusima se može ponoviti tokom života, kao i kod drugih virusnih bolesti.