EN
Dom zdravlja Dr Ristić
Članica MediGroup
Datum: 10.06.2013
Atopijski dermatitis - tesna koža
Čak 30 odsto stanovništva na planeti ima problema sa svrabom, a šta je atopijski dermatitis, zbog čega nastaje, kako se leči, ali i koji su praktični saveti za smanjenje svraba, otkriva naša stručna saradnica dr Nina Avakumović.
Atopijski dermatitis jeste hronično zapaljensko oboljenje kože koje zajedno sa alergijskom astmom i polenskom kijavicom pripada grupi atopijskih bolesti, od kojih u pojedinim zemljama oboleva čak 30 odsto stanovništva. I pored značajnih saznanja o mehanizmima nastanka, uzrok atopijskog dermatitisa ostaje nepoznat. Brojni su činioci koji ga mogu pokrenuti ili pogoršati.
Tako je zapažena preosetljivost na inhalatorne i nutritivne alergene (elemente vazduha i hrane), ali oni se smatraju samo provokativnim činiocima, a ne i uzrokom atopije. Slično je iskustvo sa infektivnim agensima, hormonskim disbalansom (pubertet, trudnoća, menopauza), stresom... Atopijski dermatitis jeste genetski (nasleđem) uslovljeno oboljenje, zbog čega je koža osetljivija na mnoge faktore sredine na koje obično ne reaguju oni koji taj genetski potencijal nemaju.
POKAZATELJ
Svrab je prisutan kod svih obolelih od atopijskog dermatitisa. Prethodi mu crvenilo kože, a na dlanovima i tabanima pojavljuju se male kuglaste neravnine. Svrab pojačava zapaljenje i oštećenje kože koja počinje da vlaži, prska, javljaju se kraste, a dugotrajno češanje dovodi do pojave lihenifikacije kože. Naime, ona postaje suva, zadebljala, tamnocrveno do braonkasto prebojena, perutava. Osećaj svraba posebno je izražen predveče, neposredno pred spavanje, odnosno posle skidanja odeće. Kod dece je zbog svraba vrlo izražen poremećaj sna. Oboleli od atopijskog dermatitisa često imaju crvenilo i perutavost kapaka ili pak braonkastu prebojenost u predelu oko očiju i dvostruku boru na donjem kapku. Takođe se viđa i izražena izbrazdanost dlanova.
Atopijski dermatitis spada prvenstveno u oboljenja dečjeg uzrasta i kod 60 odsto obolelih počinje u prvoj godini života. Zavisno od uzrasta pacijenta, menja se klinička slika, te se razlikuju nekoliko stadijuma bolesti:
- Atopijski dermatitis odojčadi (od rođenja do kraja druge godine), kada su promene najviše ispoljene na kosmatom delu glave, čelu, obrazima, ali i na spoljnim stranama ekstremiteta, šakama i stopalima. Kod velikog broja dece tegobe nestaju krajem druge godine.
- Atopijski dermatitis detinjstva (od treće do 11. godine) kada su zahvaćene pregibne površine laktova i kolena, šake, stopala, usne i predeo oko usta, često sa pločama crvenomrke, perutave kože, rasutim po čitavom telu.
- Atopijski dermatitis adolescenata i odraslih koji se manifestuje uglavnom na licu, vratu, pregibima i gornjoj polovini trupa.
Promene mogu da traju mesecima ili godinama, ali se najčešće sa rastom i razvojem organizma postepeno spontano povlače, sa povremenim pogoršanjima tokom jesenjih i zimskih meseci, pri izlaganju organizma iritansima i alergenima, infektivnim agensima, stresu... Lečenje ovog oboljenja predstavlja izazov za dermatologa jer je bolest hronična i ima promenljiv i nepredvidiv tok. Uticaj brojnih činilaca okoline na bolest otežava procenu efekta lečenja što, kada je u pitanju odojče ili malo dete, zahteva veliki trud i upornost lekara i roditelja. Dermatolog terapiju određuje zavisno od kliničke slike, uzrasta pacijenta, lokalizacije promena i intenziteta tegoba, a terapija je lokalna ili lokalna i sistemska. Primenjeni medikamenti mogu biti kortikosteroidne i antibiotske kreme/masti, takrolimus. Sistemski se , takođe, mogu primeniti antibiotici, imunosupresivi, foto i fotohemoterapija. Odabir medikamenata uvek treba prepustiti lekaru jer je i pristup terapiji strogo individualan, a i zbog njenih neželjenih efekata i mogućnosti pogoršanja dermatoze ukoliko se naglo ukine neki od lekova.
SAVET
Da bi se smanjila aktuelna simptomatologija, ali i kako bi se sprečila ili prolongirala nova pogoršanja, pored lečenja, neophodno je usvojiti određene životne navike. Naime, preporučuju se kraća kupanja ne previše toplom vodom i uvek kupkama koje ne isušuju kožu (takozvane uljane kupke). Nakon kupanja dobro je naneti kremu ili mleko kojima će se sprečiti dodatno isušivanje kože, po savetu dermatologa. Korisno je da odeća do kože bude pamučna, bela ili svetlih boja, po mogućstvu bez likre, nikako vunena. Rezultate će dati i eliminisanje mogućih kontaktnih iritanasa i alergena, a to mogu biti kozmetički preparati, bižuterija... Iz ishrane je potrebno eliminisati hranu i piće za koje je zapaženo da intenziviraju crvenilo i svrab, što je moguće, bez obzira na to što nisu uzročnici bolesti. Tokom života osetljivost, to jest nepodnošljivost pojedinih elemenata sredine menja se (gubi se na postojeće i reaguje pogoršanjem na sasvim nove alergene). Međutim, ono što atopijski dermatitis najčešće pogoršava jeste stres. Stoga, cilj pojedinaca i okruženja obolelih od atopijskog dermatitisa treba da bude rad na ličnom uzrastanju.
Ako želite da saznate više o uslugama koje imaju veze sa ovim tekstom kliknite ovde.
